Општи стандарди за крај обавезног образовања

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА
Увод
 
Образовни стандарди за крај обавезног образовања настали су као резултат рада у оквиру пројекта Министарства просвете и спорта Републике Србије „Развој школства у Републици Србији“ и његове пројектне компоненте „Развој стандарда и вредновање,“ коју је реализовао Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.
 
Образовни стандарди формулисани су за десет наставних предмета: Српски језик, Математику, Историју, Географију, Биологију, Физику, Хемију, Музичку културу, Ликовну културу и Физичко васпитање.
 
Шта су образовни стандарди?
 
Образовни стандарди су искази о темељним знањима, вештинама и умењима које ученици треба да стекну до одређеног нивоа у образовању. Стандарди артикулишу најважније захтеве школског учења и наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању
 

• расуђивању ученика. Преко стандарда се образовни циљеви и задаци преводе на много конкретнији језик који описује постигнућа ученика, стечена знања, вештине и умења. Основна карактеристика образовних стандарда је то што су дефинисани у терминима мерљивог понашања ученика. Засновани су на емпиријским подацима, а степен њихове остварености може се, из године у годину, емпиријски проверавати. На основу тих провера

 

• пратећих анализа, у интервалима од 4 до 5 година, стандарде је потребно ревидирати. Успостављање и унапређење стандарда је континуиран процес, тесно повезан са променама положаја и улоге образовања у друштву.

 
Образовни циљеви и образовни стандарди
 
У образовном систему смо и до сада имали формулисане циљеве и задатке за све нивое образовања који се експлицитно наводе у наставним програмима за поједине предмете. Између стандарда, како су у овом документу постављени, и циљева наведених у наставним програмима постоје разлике, како у функцији коју имају тако и у степену операционализације и прецизности исказа.
 
Формулације стандарда су конкретне, оперативне и дате у исказима шта ученик зна, може и уме и могуће их је проверити тестирањем или посматрањем.
 
Стандарди су резултат процеса у току којега долази до усаглашавања између ефеката које је образовни систем остварио и оних које треба да постигне у „наредном кораку“. Они одговарају на нека тешка, а стратешки важна питања с којима се образовни системи увек изнова суочавају: какве ефекте постижемо у образовању и где можемо и морамо постићи боље ефекте са капацитетима којима располажемо. Овај баланс између онога „где смо“ и „где желимо да будемо“ веома је важан аспект образовних стандарда и битно их разликује од онога што је исказано кроз циљеве образовања.
 
Карактеристике образовних стандарда¹
 
1. Проверљивост спецификованих образовних исхода
 
Образовни стандарди односе се на конкретна и мерљива, за предмет специфична, знања и умења и вештине ученика.
 
2. Фокус на темељним знањима
 
Образовни стандарди конкретизују темељне исходе учења, структурна знања из неке области. Они не покушавају да опишу све детаље и сву разноликост предметног садржаја, већ оно што је најбитније.
 
3. Кумулативност
 
Образовни стандарди узимају у обзир сва битна знања која ученик стиче током школовања. Такође, највиши нивои знања подразумевају овладаност садржајима са претходних нивоа.

4. Диференцијација
 
Образовни стандарди праве разлику између различитих нивоа постигнућа, према степену остваривања компетенције коју описују.
 
5. Разумљивост
 
Образовни стандарди су формулисани јасно, концизно и помоћу појмова разумљивих за све учеснике у систему образовања.
 
6. Изводљивост
 
Захтеви који су дефинисани у оквиру стандарда представљају изазов за ученике и наставникe, а могу бити остварени уз адекватно ангажовање.
 
7. Обавезност за све
 
Образовни стандарди се примењују на све ученике².
 
Нивои постигнућа
 
У овом документу, образовни стандарди формулисани су на три нивоа постигнућа. Нивои образовних стандарда описују захтеве различите тежине, когнитивне комплексности и обима знања, од једноставнијих ка сложеним. Сваки наредни ниво подразумева да је ученик савладао знања и вештине са претходног нивоа.
 
1. Основни­ ни­во
 
На првом нивоу описани су захтеви који представљају базични или основни ниво знања, вештина и умења. Очекује се да ће скоро сви, а најмање 80% ученика/ученица постићи тај ниво. На базичном нивоу налазе се темељна предметна знања и умења, то су функционална и трансферна знања и умења неопходна, како за сналажење у животу, тако и за наставак учења. Знања и умења са основног нивоа најчешће су мање сложена од оних са средњег и напредног нивоа, али то није увек случај. Овде су смештена и она знања и умења која нису једноставна, али су тако темељна да заслужују посебан напор, који је потребан да би њима овладали готово сви ученици.
 
2. Средњи­ ниво­
 
На другом нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања, вештина и умења. Он описује оно што просечан ученик/ученица може да достигне. Очекује се да ће око 50% ученика/ученица постићи или превазићи тај ниво.
 
3. Напред­ни­ ни­во
 
На трећем нивоу описани су захтеви који представљају напредни ниво знања, вештина и умења. Очекује се да ће око 25% ученика/ученица постићи тај ниво. Знања и умења са овог нивоа су трансферна, пре свега за наставак школовања. Компетенције са напредног нивоа су по правилу и когнитивно сложеније од оних са базичног и средњег нивоа. То значи да се од ученика очекује да анализира, упоређује, разликује, критички суди, износи лични став, повезује различита знања, примењује их и сналази се и у новим и нестандардним ситуацијама.
 
Детаљније образложење садржаја стандарда по нивоима, исказима и областима уз приказ одабраних задатака, којима се ти искази могу мерити, дати су у посебним приручницима за поједине наставне предмете, намењеним наставницима.
 
Како су развијени образовни стандарди?
 
Образовни стандарди развијани су на основу процена стручњака за наставни предмет, стручњака образовних наука, стручњака за научну дисциплину и на основу резултата емпиријских провера стварних постигнућа ученика осмог разреда.

• овом процесу су учествовали консултанти ЕТS-а³ и Института за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

• сложеном процесу конструисања стандарда смењивале су се експертске процене

• томе шта је битно за неку област, операционализације тих захтева у задатке за ученике, емпиријске провере у којој мери су такви захтеви заиста и остварени у нашим школама и преформулације исказа стандарда.

 
Главни кораци у развоју образовних стандарда
 
Корак 1: Дефинисање кључних знања, вештина и умења
 
Свака радна група анализирала је наставни план и програм одговарајућег наставног предмета, уџбенике и материјале о образовним стандардима у различитим земљама, како би одредили структуру предмета (области и подобласти), као и темељне компетенције у оквиру тако издвојених целина.
 
Корак 2: Дефинисање компетенција и нивоа
 
У оквиру сваке области, радне групе су идентификовале знања, умења и вештине које ученици/ученице треба да покажу (прво на основном и напредном нивоу, а потом и на средњем). Свака група је за своју област написала серију конкретних мерљивих исказа који описују темељна знања, вештине и умења на захтеваним нивоима постигнућа.
 
Корак 3: Израда задатака и тестова
 
За сваки исказ састављени су задаци који проверавају конкретно знање, вештину или умење. За сваку од тих компетенција сачињена су најмање три задатка, потом је израђен потребан број тестова уједначених по тежини којима су испитивани ученици/ученице.
 
Корак 4: Пробно испитивање на узорку ученика
 
Циљ пробног испитивања био је да провери предвиђени модел дефинисања исказа (на примеру једне области), да обезбеди информације о исказима и провери квалитет задатака (ајтема) који су конструисани за ту сврху.
 
Корак 5: Анализа резултата и израда дескриптора и задатака за све области
 
Користећи информације са пробног испитивања, радне групе су модификовале исказе о компетенцијама и израдиле довољно задатака да тестирају све предвиђене области. Задаци су урађени за основни и напредни ниво.
 
Корак 6: Главно испитивање
 
Да би се обезбедили емпиријски подаци о томе шта ученици на различитим нивоима знања, вештина и умења могу да ураде, тестирано је 12% ученика осмог разреда. У исто време, путем упитника наставници су имали прилику да искажу мишљење о релевантности и оправданости исказа и да процене њихову тежину.
 
Корак 7: Обрада и анализа резултата и израда коначне верзије предлога стандарда
 
После тестирања, урађена је детаљна статистичка обрада и анализа података на основу које је дефинисан средњи ниво.
 
На основу експертске процене и резултата емпиријског истраживања припремљен је документ Предлог образовних стандарда који је упућен Министарству просвете и спорта Републике Србије. Национални просветни савет донео је, 19. 05. 2009. године, Одлуку о усвајању Образовних стандарда за крај обавезног образовања.


 Намена образовних стандарда
 
 
Документ о образовним стандардима данас има већина земаља, а у Европи готово све земље. Једна од намена оваквих докумената јесте да уједначе квалитет функционисања све више децентрализованих образовних система, како на националном, тако и на интернационалном нивоу. Савремени образовни системи охрабрују наставнике да траже различите путеве поучавања, помажу им да креирају образовно окружење које подржава процес учења и лични развој детета, а стандарди обезбеђују да сви ученици на крају одређеног образовног нивоа имају једнако квалитетна знања.
 
Свако мерење и вредновање ученичких постигнућа врши утицај на наставу. Од суштинског значаја је да се организација, реализација, праћење и вредновање наставе заснивају на истим, јасно формулисаним, усаглашеним, и од свих учесника у образовању прихваћеним стандардима. Примена образовних стандарда ће омогућити да образовни рад буде ефикаснији и квалитетнији, а вредновање резултата објективније и поузданије.
 
Образовни стандарди објективизују и стандардизују школско оцењивање знања. На школским оценама су засноване далекосежне животне одлуке, као што је избор школе и професије. Међутим, критеријуми оцењивања које примењују наставници могу бити субјективни. Проблем са различитим критеријумима оцењивања не може бити решен без усаглашених стандарда ученичких постигнућа. Када су критеријуми јасно и прецизно дефинисани, као што је то случај са образовним стандардима, наставник може лако да их примени. Тиме се повећава објективност свакодневног школског оцењивања, као и упоредивост школских оцена, што уједначава шансе ученика при упису у наредни ниво школовања. Уз то, стандарди омогућавају одговарајућим стручним институцијама да развијају наставне материјале који ће бити квалитетна подршка наставнику и ученицима у њиховом свакодневном раду.
 
Образовни стандарди су основ за развијање инструмената који служе самовредно-вању рада школа, наставника и ученика. Стандарди ће помоћи наставницима да јасније сагледају хијерархију образовних циљева и задатака и да усмере напоре ка налажењу оних наставних облика, метода и средстава који у највећој мери доприносе њиховом остваривању. Стандарди ће омогућити ученицима увид у то шта се од њих очекује, шта треба да науче и како ће се њихово учење проверавати, што ће им помоћи да усмере додатну пажњу и напоре на суштинске делове градива. Ученици ће моћи да преузму већу одговорност за сопствено учење када знају шта се од њих очекује и које стандарде треба да остваре. Такође, њима се унапређује комуникација између школе и родитеља који сада тачно знају шта могу да очекују од школе у погледу образовања деце и могу активно да помогну у раду школе.
 
Образовни стандарди представљају, прво, опис пројектованих и очекиваних домета образовног система у одређеној фази или етапи образовања, и друго, јасан и усаглашен инструмент за праћење и вредновање његове ефикасности. Применом стандарда можемо да добијемо податке о томе да ли мере које су предузете у образовном систему дају очекиване ефекте. Примена таквог система вредновања допринеће квалитетнијем планирању у области образовања и доношењу одлука које су засноване на емпиријски добијеним подацима.
 
 
 
 СРПСКИ ЈЕЗИК


 Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу.

 
ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ
 
У области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/
 
ученица:
 

• разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи

• разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда *¹
• препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима

• разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста
• проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима

• рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

• повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

• чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и графиконе

 
 
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

• области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:

• зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)

• саставља разумљиву, граматички исправну реченицу

• саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)
• уме да преприча текст

• свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)

• влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо; попуњава различите обрасце и формуларе с којима се сусреће у школи и свакодневном животу

• зна да се служи Правописом (школским издањем)*

• примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима
• има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискримина-ције и говору мржње*

ГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК
 

• подобласти ГРАМАТИКА ученик/ученица:

• зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима; примењује књижевнојезичку норму у вези са гласовним променама
• уочава разлику између књижевне и некњижевне акцентуације*

• одређује место реченичног акцента у једноставним примерима

• препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи
• разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених модела
• препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)
• разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)

• одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примери-ма
• правилно употребљава падеже у реченици и синтагми

• правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)

• препознаје бирократски језик као непожељан начин изражавања*

• подобласти ЛЕКСИКА ученик/ученица:

• познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимију; метафору* као лексички механизам
• препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)
• зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)
• одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)
• служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

 
 У подобласти НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ученик/ученица:
 

• разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју књижевног језика код Срба (од почетака до данас)

• зна основне податке о пореклу и дијалекатској разуђености српског језика

• зна основне податке о језицима националних мањина

• има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)*

• разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*

 
 
КЊИЖЕВНОСТ
области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:
 

• повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмима од V до VIII разреда) са именима аутора тих дела

• разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)

• разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму

• препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)

• препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог

• препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)

• уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...

• има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*

• способан је за естетски доживљај уметничких дела*

 
 Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем нивоу.

 
ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ
 
У области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/
 
ученица:
 

• чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*

 

• познаје врсте неуметничких текстова (излагање, технички опис, техничко при-поведање, расправа, реклама)
• препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функцио-налне стилове
• разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библио-графију и уме њима да се користи
• проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим критеријумима)
• разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде на једноставним примерима
• препознаје став аутора неуметничког текста и разликује га од другачијих ставова изнетих у таквом тексту

 
 
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

• области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:

• саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезан
• саставља вест, реферат и извештај

• пише резиме краћег и/или једноставнијег текста

• зна основне особине говорног и писаног језика*

• зна правописну норму и примењује је у већини случајева

 
 ГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК

• подобласти ГРАМАТИКА ученик/ученица:

• одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске норме

• препознаје гласовне промене

• познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик промен-љиве речи
• познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)
• препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и за-висних предикатских реченица)
• одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

• препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици

• препознаје главна значења и функције глаголских облика

 

• подобласти ЛЕКСИКА ученик/ученица:

• познаје метонимију* као лексички механизам

• зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава
• одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/ или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

 
 
КЊИЖЕВНОСТ

• области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:

• повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања
• повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација

• разликује лирско-епске врсте (баладу, поему)

• разликује књижевнонаучне врсте: биографију, аутобиографију, дневник и путопис и научно-популарне текстове
• препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуме-тничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)
• одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност
• разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, опи-сивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог
• уочава разлику између препричавања и анализе дела

• уме да води дневник о прочитаним књигама*

 Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу.

 
ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ
 
У области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/
 
ученица:
 

• проналази, издваја и упоређује информације из два дужa текстa сложеније структуре или више њих (према датим критеријумима)
• издваја кључне речи и резимира текст

• издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту
• чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе

 
 
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

• области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:

• организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста
• саставља аргументативни текст

• пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправу

• пише резиме дужег и/или сложенијег текста

• зна и доследно примењује правописну норму

 
 
ГРАМАТИКА, ЛЕКСИКА, НАРОДНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК

• подобласти ГРАМАТИКА ученик/ученица:

• дели реч на слогове у сложенијим случајевима

• познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

• зна и у свом говору примењује* акценатску норму

• познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама
• познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)
• познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)

 

• подобласти ЛЕКСИКА ученик/ученица:

• уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла
• зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава

 
КЊИЖЕВНОСТ

• области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:

• наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактери-стичних тема и мотива
• издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту

• разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу

• проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту
• одређује и именује врсту стиха и строфе

• тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само дело
• изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

• повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*