Да није жита и кукуруза, не би било хлеба; да није хлеба, на народ не би могао нормално да се храни и развија; баш због тога желим да постанем неко ко производи житарице потребне за хлеб.
Дакле, ратар-то је оно што желим да будем кад порастем. У почетку,на инсистирање тате, ишао сам са њим да обрађујем земљу, али ми се то није допадало; увек сам више волео животиње, хтео сам бити ветеринар. Сада је све другачије. Када сам видео да од ратарства може да се живи, да се пристојно заради, све више желим да будем ратар.
Наравно, и то занимање има своје добре и лоше стране. Кажу, живимо у земљи у којој се од ратарства не може живети; кад је добра година, смањују цене и ратари су често на нули, па чак и на губитку. Опет, има сушних година у којима су приноси слаби и цене ,,боље'', али и тада не можеш да се помериш са ,,позитивне'' нуле.
Ипак није све тако црно, бављење ратарством има и мноштво добрих страна: на пример, не мораш да радиш на силу, увек можеш да одложиш за други дан, за разлику од трговца или наставника. Такође долазе времена када ће земља да се цени, када ће бити тражена, па ћу увек моћи да је продам ако имам новчаних проблема.
Ратарство и земља Србија изгледа не функционишу складно, али иако то знам, и даље немам дилему чиме ћу се бавити кад одбрастем.
Сава Стојаков, 81
*****
Свако се бар једном замисли којим ће се послом бавити у будућности. Док смо мали, то нас не мучи, али сада већ да. Волела бих да постанем наставник физичког васпитања.
ово занимање ме је привукло зато што јако волим спорт. Волим и сарадњу са другима, волим да саветујем друге. Као наставник физичког васпитања желим да упутим десу на добар пут, да се баве спортом, да се друже и постану нешто.
Део живота сам провела у школи гледајући своје наставнике. Много сам научила и отприлике већ знам како треба сарађивати са децом. Можда је мало лоше то што су данашња деца јако несташна, али ако нешто волиш, треба се борити за то.
Најбоље занимање је оно које волиш и које ће те сваког дана чинити срећним.
Надица Ромелић, 81
*****
Основна школа је при крају и оно што са одлучимо, може нам променити пуно тога и управљати нашим животима. Што се мене тиче, ја ћу се уписати у гимназију зато што имам склоности за природне науке, посебно биологију. Поред биологије толико тога ме занима и толико тога ме привлачи да стварно не знам на који факултет да се упишем. Дипломираћу на неком нашем факултету.
У будућности себе видим као наставницу или чак као професорку на неком факултету природних наука, наравно, ако ме судбина не буде одвукла на неки други пут.
Оставити нешто иза себе, нешто по чему ће те памтити, то је суштина живота, живети и радити је његов смосао. Јер када човек умре, иза њега остане оно што је постигао и по чему га памте.