ОШ " ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ " - Јасеново
МОТО ШКОЛЕ ,,КОРАК ПО КОРАК КРОЗ ОБРАЗОВАЊЕ ДО ДОБРИХ ЉУДИ ЗА ПОШТОВАЊЕ"
  • Почетна
  • О школи
  • Галерија
  • Видео
  • Контакт

Мени

  • Почетна
  • Запослени
  • Организација рада
  • Екскурзије
  • Ђачки кутак
  • Такмичења
  • Распоред школског звона
  • Ђачка ужина
  • Вести
  • Календар
  • Резултати ученика
  • Преузимање
  • Успешни ученици
  • Час отворених врата и отворени дан школе
  • За зеленије и чистије школе у Војводини
  • Распоред часова
  • Распоред контролних и писмених задатака
  • Образовни стандарди за крај обавезног образовања
  • Распоред допунске и додатне наставе
  • Корисни линкови
  • Ваннаставне активности
  • План угледних, корелативних, тематских часова
  • Наша визија и мисија
  • Листа уџбеника за школску 2024/25.годину
  • Ученички парламент
  • Подршка наставницима
  • СТОП НАСИЉУ

Предмети

  • Математика
  • Српски језик
  • Физика
  • Руски језик
  • Географија

Претрага




Анкета

Тест питање?

Одговор 1
Одговор 2
Одговор 3


Резултати

Вести

  • Изабрани уџбеници за школску 2025/26.годину

    13. Maj 2025 09:46УЏБЕНИЦИ
  • Недеља сећаања и заједништва

    09. Maj 2025 10:51ПРУЖИ РУКУ- БУДИ ДРУГ


Банери









Администрација






Календар

Мај 2025
НЕДПОНУТСРЕЧЕТ ПЕТСУБ
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031


Ђачки кутак

ЛИТЕРАРНИ  РАДОВИ УЧЕНИКА

Моје будуће занимање

      Да није  жита и кукуруза, не би било хлеба; да није хлеба, на народ не би могао нормално да се храни и развија; баш због тога желим да постанем неко ко производи житарице потребне за хлеб.
       Дакле, ратар-то је оно што желим да будем кад порастем. У почетку,на инсистирање тате, ишао сам са њим да обрађујем земљу, али ми се то није допадало; увек сам више волео животиње, хтео сам  бити ветеринар. Сада је све другачије. Када сам видео да од ратарства може да се живи, да се пристојно заради, све више желим да будем ратар.
      Наравно, и то занимање има своје добре и лоше стране. Кажу, живимо у земљи у којој се од ратарства не може живети; кад је добра година, смањују цене и ратари су често на нули, па чак и на губитку. Опет, има сушних година у којима су приноси слаби и цене ,,боље'', али и тада не можеш да се помериш са ,,позитивне'' нуле.
      Ипак није све тако црно, бављење ратарством има и мноштво добрих страна: на пример, не мораш да радиш на силу, увек можеш да одложиш за други дан, за разлику од трговца или наставника. Такође долазе времена када ће земља да се цени, када ће бити тражена, па ћу увек моћи да је продам ако имам новчаних проблема.
      Ратарство и земља Србија изгледа не функционишу складно, али иако то знам, и даље немам дилему чиме ћу се бавити кад одбрастем.


 
Сава  Стојаков, 81


 
*****
 
Свако се бар једном замисли којим ће се послом бавити у будућности. Док смо мали, то нас не мучи, али сада већ да. Волела бих да постанем наставник физичког васпитања.
ово занимање ме је привукло зато што јако волим спорт. Волим и сарадњу са другима, волим да саветујем друге. Као наставник физичког васпитања желим да упутим десу на добар пут, да се баве спортом, да се друже и постану нешто.
Део живота сам провела у школи гледајући своје наставнике. Много сам научила и отприлике већ знам како треба сарађивати са децом. Можда је мало лоше то што су данашња деца јако несташна, али ако нешто волиш, треба се борити за то.
Најбоље занимање је оно које волиш и које ће те сваког дана чинити срећним.
Надица Ромелић, 81
 


*****
Основна школа је при крају и оно што са одлучимо, може нам променити пуно тога и управљати нашим животима. Што се мене тиче, ја ћу се уписати у гимназију зато што имам склоности за природне науке, посебно биологију. Поред биологије толико тога ме занима и толико тога ме привлачи да стварно не знам на који факултет да се упишем. Дипломираћу на неком нашем факултету.
У будућности себе видим као наставницу или чак као професорку на неком факултету природних наука, наравно, ако ме судбина не буде одвукла на неки други пут.
Оставити нешто иза себе, нешто по чему ће те памтити, то је суштина живота, живети и радити је његов смосао. Јер када човек умре, иза њега остане оно што је постигао и по чему га памте.

 
Спасенија Стојанов, 81



 
*****

Пројекат Наша Школа (nasaskola.rs) © Академија Филиповић
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај