Мени
- Почетна
- Запослени
- Организација рада
- Екскурзије
- Ђачки кутак
- Такмичења
- Распоред школског звона
- Ђачка ужина
- Вести
- Календар
- Резултати ученика
- Преузимање
- Успешни ученици
- Час отворених врата и отворени дан школе
- За зеленије и чистије школе у Војводини
- Распоред часова
- Распоред контролних и писмених задатака
- Образовни стандарди за крај обавезног образовања
- Распоред допунске и додатне наставе
- Корисни линкови
- Ваннаставне активности
- План угледних, корелативних, тематских часова
- Наша визија и мисија
- Листа уџбеника за школску 2024/25.годину
- Ученички парламент
- Подршка наставницима
Предмети
Претрага
Анкета
Вести
Срећни празници
28. Decembar 2024 17:45СРЕЋНЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ ЖЕЛЕ ВАМ УЧЕНИЦИ И КОЛЕКТИВ НАШЕ ШКОЛЕ!
Новогодишњи поклони
28. Decembar 2024 17:13"ТАЈНИ ДЕДА МРАЗ"
Банери
Администрација
Календар
Јануар 2025
| НЕД | ПОН | УТ | СРЕ | ЧЕТ | ПЕТ | СУБ | 1 | 2 | 3 | 4 |
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
О нама
ПРВИ ДАНИ ШКОЛСТВА У ЈАСЕНОВУ
|
,,СИЈА КЊИГА ЈЕСТ ЈЕРЕЈА ДИМИТРИЈА ДЈЕТОУЧИТЕЉА СЕЛА ЈАСЕНОВЕ 1728. ЛЕТА''.
Ово је први помен о постојању школе у Јасенову. Запис се налази на горњој страни првог листа руске књиге Осмогласник, штампане у Москви 1717. године. Књига је била власништво цркве у Банатској Паланци. |
Први ђаци су знања стицали у цркви. Ту су уз помоћ знања о вери добијали и прва знања из националне историје, учили да читају, пишу и рачунају. Учитељ је био свештеник, а ученици најчешће синови богатих породица, који су се припремали за будући позив свештеника, официра или трговца. A онда су се појавиле и праве школе ван цркве и први учитељи који су се звали даскали (према грчком) или мештари или магистри (према латинском).
Школске зграде су биле мале, од набоја и са тршчаним кровом, у учионици само сто и скамије. Предмети су били: читање, писање, рачун, наука о вери и појење. Дужина школовања није била одређена. Деца су ишла у школу док су хтела сама или њихови родитељи. (Благо њима-неко ће рећи.) учење читања некада је трајало и до три године, а писање је дошло на ред тек када су деца научила да читају. Писало се на дашчицама премазаним воском.
Први учитељи су били слабо образовани. Било је довољно да знају читати и писати. Као учитељи често су радили црквени појци или бивши официри, а учитељи су истовремено понекад били и црквењаци који су морали да ,,звоне на облак'', тј. да звоњавом растерују облаке. Колико су били мало плаћени говоре и чињенице да су морали да се баве и допунским радом, као и да је у цркви постојала школска кутија у коју се стављао прилог за издржавање учитеља.
Након оног из 1728. године, други писани траг о постојању учитеља датира из 1744. Године. На књизи ,,Пентикостар'' штампаној у Москви 173. године записано је да ту књигу поклања храму светог Димитрија тридесетдеветогодишњи учитељ Арсеније Роменкић, ,,за спас душе своје''.
У писаним документима из 1754. године помиње се школа у Јасенову, а зна се да је и нова школска зграда од цигала подигнута 1770. на некадашњем плацу преко пута цркве (са северне стране).
Иако су тешкоће под којима су школе радиле биле и велике и бројне, родољубиво становништво и учитељство је радило свесно значаја просветитељства за очување вере и националног идентитета Срба, а становништво је пружало пуну подршку.
У Аустрији 1774. године долази до реформе школства и издаје се уредба о организацији народних школа која се односи и на школе у насељима у Војној граници. Тако су све школе, па и јасеновачка стављене под надзор државе. Према тој уредби, деца су била обавезна да школу похађају у узрасту од 6 до 12 година, учитељи су се морали пристојно наградити за свој посао. Свака школа је морала имати бар једног учитеља и једног учитељског помоћника. У школи се учило читање, писање, рачун, упутство о поштовању живота, упутство за пољопривреду и занатство. Настава је требало да буде разумљива и темељна, а све што се научи да се може казати својим речима.
За одржавање дисциплине заведене су физичке казне. Власти су пратиле рад и понашање учитеља у школи и месту; надзор и бригу за обезбеђивање школе је вршио надзорник који је посећивао школу више пута годишње, а на завршним испитима на крају школске године обавезно је присуствовао.
1776. године школа у Јасенову је имала 25 ђака. Исти број ђака имао је 1729. године учитељ Аксентије Бошковић и то у I разреду 9, у II 10 и у III 6 . Плата поменутог учитеља износила је 45 форинти.
Ради побољшања услова рада у школи и квалитета наставе 11. августа 1805. године донет је Школски устав у којем се као важно наводи да наставни методи треба да буду усмерени на развој не само памћења него и расуђивања, интелигенције, на оплемењивању срца и душе. Уставом је заведена обавеза похађања школе за оба пола од 6 до 12 година живота. Наставу школе се редовно одржавала и Јасеново је , иако мало место , имало за тадашње прилике добро организовану образовну , тј. просветну делатност. О школи је бринуло цело село. То доказује да су житељи Јасенова имали високо развијену свест о значају образовања. Због лоших услова у дотрајалој школској згради подигнута је , 1820. године, нова школска зграда која је имала две простране учионице и један солидан стан, а саграђена је преко пута цркве на углу главне улице. Много касније, школске 1911/12. године дограђена је још једна учионица. Ова школска зграда била је у употреби до 1978. године, када је подигнута нова школска зграда у којој се школа и данас налази.
Школске зграде су биле мале, од набоја и са тршчаним кровом, у учионици само сто и скамије. Предмети су били: читање, писање, рачун, наука о вери и појење. Дужина школовања није била одређена. Деца су ишла у школу док су хтела сама или њихови родитељи. (Благо њима-неко ће рећи.) учење читања некада је трајало и до три године, а писање је дошло на ред тек када су деца научила да читају. Писало се на дашчицама премазаним воском.
Први учитељи су били слабо образовани. Било је довољно да знају читати и писати. Као учитељи често су радили црквени појци или бивши официри, а учитељи су истовремено понекад били и црквењаци који су морали да ,,звоне на облак'', тј. да звоњавом растерују облаке. Колико су били мало плаћени говоре и чињенице да су морали да се баве и допунским радом, као и да је у цркви постојала школска кутија у коју се стављао прилог за издржавање учитеља.
Након оног из 1728. године, други писани траг о постојању учитеља датира из 1744. Године. На књизи ,,Пентикостар'' штампаној у Москви 173. године записано је да ту књигу поклања храму светог Димитрија тридесетдеветогодишњи учитељ Арсеније Роменкић, ,,за спас душе своје''.
У писаним документима из 1754. године помиње се школа у Јасенову, а зна се да је и нова школска зграда од цигала подигнута 1770. на некадашњем плацу преко пута цркве (са северне стране).
Иако су тешкоће под којима су школе радиле биле и велике и бројне, родољубиво становништво и учитељство је радило свесно значаја просветитељства за очување вере и националног идентитета Срба, а становништво је пружало пуну подршку.
У Аустрији 1774. године долази до реформе школства и издаје се уредба о организацији народних школа која се односи и на школе у насељима у Војној граници. Тако су све школе, па и јасеновачка стављене под надзор државе. Према тој уредби, деца су била обавезна да школу похађају у узрасту од 6 до 12 година, учитељи су се морали пристојно наградити за свој посао. Свака школа је морала имати бар једног учитеља и једног учитељског помоћника. У школи се учило читање, писање, рачун, упутство о поштовању живота, упутство за пољопривреду и занатство. Настава је требало да буде разумљива и темељна, а све што се научи да се може казати својим речима.
За одржавање дисциплине заведене су физичке казне. Власти су пратиле рад и понашање учитеља у школи и месту; надзор и бригу за обезбеђивање школе је вршио надзорник који је посећивао школу више пута годишње, а на завршним испитима на крају школске године обавезно је присуствовао.
1776. године школа у Јасенову је имала 25 ђака. Исти број ђака имао је 1729. године учитељ Аксентије Бошковић и то у I разреду 9, у II 10 и у III 6 . Плата поменутог учитеља износила је 45 форинти.
Ради побољшања услова рада у школи и квалитета наставе 11. августа 1805. године донет је Школски устав у којем се као важно наводи да наставни методи треба да буду усмерени на развој не само памћења него и расуђивања, интелигенције, на оплемењивању срца и душе. Уставом је заведена обавеза похађања школе за оба пола од 6 до 12 година живота. Наставу школе се редовно одржавала и Јасеново је , иако мало место , имало за тадашње прилике добро организовану образовну , тј. просветну делатност. О школи је бринуло цело село. То доказује да су житељи Јасенова имали високо развијену свест о значају образовања. Због лоших услова у дотрајалој школској згради подигнута је , 1820. године, нова школска зграда која је имала две простране учионице и један солидан стан, а саграђена је преко пута цркве на углу главне улице. Много касније, школске 1911/12. године дограђена је још једна учионица. Ова школска зграда била је у употреби до 1978. године, када је подигнута нова школска зграда у којој се школа и данас налази.
ШКОЛА ДАНАС
Основну школу ,,Ђорђе Малетић'' похађа 220 ученика распоређених у 14 одељења. Поред матичне, школа у свом саставу има три подручна одељења, у Дупљаји, Банатској Суботици и Добричеву где се настава изводи на мађарском језику.
Пројекат Наша Школа (nasaskola.rs) © Академија Филиповић
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај